Instagram
Pitajte Đuru
cash_back_usluga
29.10.2018.

Cash back usluga



Pitanje: 

Mislim da sam skoro negde pročitao, da je moguće tražiti u trgovinskim radnjama, da prilikom kupovine karticom upišu veći iznos, a razliku dobijete u novčanicama. (npr. cena robe je 500 din, ali se na aparatu za kartice naplati 1000, a 500 din dobijete na ruke kao kusur). Hvala, Nemanja

Odgovor:

Smatramo da je bitno da se istakne da se radi o izuzetku od dosadašnje prakse uplate gotovinskog pazara od strane trgovca koji je taj pazar i ostvario, te da bi se isti mogao primeniti samo u slučaju pružanja cash-back usluge uz striktno ispunjenje svih uslova navedenih u dopisu Udruženja banaka Srbije.
Sa aspekta kontrole zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreskih obaveza od strane poreskih obveznika, a imajući u vidu da se uvođenjem cash-back usluge menja struktura „pazara“, napominjemo da je potrebno da se uvođenjem novih evidencija omogući i takav oblik evidentiranja prometa kroz fiskalnu kasu, kako u momentu poreske kontrole poreski obveznik u fiskalnoj kasi ne bi imao manjak gotovog novca.

Što se tiče poreskog tretmana cash-back usluge sa aspekta primene Zakona o porezu na dodatu vrednost ističemo sledeće:

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, . . . i 108/16 - u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Prema odredbi člana 25. stav 1. tačka 1) Zakona, PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost.

U skladu sa navedenim, PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost.

Kada obveznik PDV - isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga (u daljem tekstu: obveznik PDV - prodavac), na zahtev fizičkog lica - potrošača, izvrši isplatu gotovog novca iz svoje blagajne tom fizičkom licu, po osnovu korišćenja platne kartice fizičkog lica - potrošača na POS terminalu instaliranom u objektu obveznika PDV - prodavca, pri čemu je korišćenjem te platne kartice fizičko lice - potrošač izvršilo i plaćanje naknade za promet dobara, odnosno usluga koji mu je izvršio obveznik PDV - prodavac pre isplate gotovog novca, mišljenja smo da se isplata gotovog novca u tom slučaju (tzv. „cash-back” usluga) smatra prometom usluga za koji je Zakonom propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza“.

Iz citiranih stavova proizlazi sledeće:

a) Pružanjem cash-back (finansijske) usluge dolazi samo do izmene strukture gotovinskog pazara trgovinskog objekta, koji bi se transformisao u depozitni novac i, u svakom slučaju, bio evidentiran na tekućem računu trgovca, što je u skladu sa odredbama člana 3. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost. Dakle, sa stanovišta navedenog zakona nema smetnji da trgovci pružaju cash-back usluge;

b) Pošto se uvođenjem cash-back usluge menja struktura „pazara“, potrebno je da se uvođenjem novih evidencija omogući i takav oblik evidentiranja prometa kroz fiskalnu kasu, kako u momentu poreske kontrole poreski obveznik u fiskalnoj kasi ne bi imao manjak gotovog novca.
Koliko nam je poznato, ovaj stav Ministarstva finansija nije operacionalizovan, tj. nisu uvedene nove evidencije kako bi se cash-backusluga evidentirala kroz fiskalnu kasu. Po našem mišljenju, dok se ne uvedu te evidencije, trgovci u slučaju kontrole manjak gotovine u pazaru mogu da pravdaju slipovima sa POS terminala kojima se dokazuje isplata gotovine;

v) Zakonom o porezu na dodatu vrednost propisano je da se PDV ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost. Pošto se isplata gotovog novca u slučaju pružanja „cash-back“ usluga smatra prometom usluga za koji je pomenutim zakonom propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza, proizlazi da u slučaju pružanja „cash-back“ usluga trgovac nije dužan da obračuna i plati PDV.

Narodna banka Srbije je na svojoj internet stranici 29. septembra 2017. godine objavila saopštenje Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija da je radi podsticanja korišćenja platnih kartica, građanima omogućeno podizanje gotovine na prodajnim mestima prilikom kupovine robe. Ovo saopštenje glasi:
„Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija obaveštavaju javnost da će u narednom periodu biti uvedena nova usluga, u svetu poznata kao cash back. Ova usluga podrazumeva da će građani tokom kupovine robe i usluga u objektima koji se bave trgovinskom delatnošću, uz plaćanje platnom karticom, moći istovremeno da podignu i gotov novac kod prodavca na POS terminalu, na samom prodajnom mestu.

Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija ističu da, sa aspekta njihove nadležnosti, ne postoje smetnje za pružanje ove usluge, a odluka o tome da se potrošačima i trgovcima omogući ta usluga – jeste na kartičnim sistemima, izdavaocima i prihvatiocima platnih kartica.

Cash back usluga može biti omogućena u svim objektima koji se bave trgovinskom delatnošću i imaju POS terminale – u prodavnicama, kioscima, supermarketima, megamarketima i dr. Uslov za pružanje cash back usluge jeste da je isplata gotovine povezana s transakcijom kojom se plaćaju roba i usluga.

Konkretno, to bi značilo da bi potrošač, kada u supermarketu plaća karticom robu u vrednosti od 2.000 dinara, mogao i da podigne određeni iznos dinara u gotovini (npr. 1.000 dinara), tako da obe transakcije izvrši jednim korišćenjem platne kartice na POS terminalu (u konkretnom primeru, u iznosu od 3.000 dinara). Maksimalni iznos gotovine koji se može podići, po pravilu, uređuje se pravilima rada kartičnih sistema, pri čemu trgovac može odrediti i niži iznos, o čemu je dužan da obavesti potrošača. Takođe, pravilima rada kartičnih sistema najčešće se ne propisuje minimalna vrednost robe koja se kupuje kao uslov da bi se isplatio gotov novac.

Iz ugla trgovaca, ova opcija podrazumeva da se gotovina u blagajni, isplatom potrošaču, pretvara u depozitni novac na računu trgovca (koji se prenosi s računa potrošača na račun trgovca), čime trgovac ispunjava deo obaveze uplate pazara na tekući račun, koja je propisana Zakonom o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost. Na taj način smanjuje se i broj odlazaka trgovaca u banku radi uplate pazara, čime se smanjuju i bezbednosni rizici povezani s time, kao i troškovi koje trgovci imaju po osnovu naknada koje plaćaju banci.

Cash back usluga ne zahteva izdavanje posebnog odobrenja trgovcima (jer ne predstavlja platnu uslugu na koju se primenjuje Zakon o platnim uslugama). Kod trgovca, menja se samo oblik primljenog novca – pazar prelazi u depozitni novac za iznos gotovine koji se isplati potrošaču.

Ova usluga predstavlja dodatni način da se podigne gotovina, što je posebno značajno za stanovništvo u sredinama u kojima ne postoji razvijena mreža bankomata. Takođe, potrošač štedi vreme, budući da ne treba da razmišlja o odlasku na drugo mesto kako bi podigao gotovinu sa svog računa.

Uvereni smo da će stvaranje uslova za pružanje navedene usluge doprineti većoj upotrebi platnih kartica i drugih savremenih oblika plaćanja, smanjiti obim sive ekonomije i podstaći građane da koriste finansijske usluge, što su pretpostavke stabilnog i održivog privrednog rasta“.

Iz zajedničkog saopštenja Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, između ostaloga, proizlazi:

Prvo, ne postoji smetnja za pružanje sash backusluga, s tim što pružanje ovih usluga nije obaveza već samo mogućnost. Dalje, to znači da odluku o pružanju ove vrste usluge potrošačima i trgovcima treba da donese odgovarajući sistem platne kartice, izdavalac platne kartice i prihvatilac platne kartice;

Drugo, ova vrsta usluge može se pružiti u svim objektima u kojima se obavlja trgovina, a koji imaju POS terminale – u prodavnicama, kioscima, supermarketima, megamarketima i dr. (podsećamo na to da POS (Point of Sale) terminal predstavlja uređaj koji se nalazi na prodajnom mestu u trgovini, a kojim se omogućava elektronsko plaćanje robe korišćenjem platnih kartica);

Treće, Cash back usluga može se pružiti samo u slučaju kada je isplata gotovine u trgovačkom objektu povezana sa transakcijom kojom se plaća roba. To znači da se od trgovca ne može zahtevati isplata gotovine uz korišćenje platne kartice ukoliko istovremeno nije bilo plaćanja za kupljenu robu;

Četvrto, Iznos gotovine koji se može podići korišćenjem sash back usluge nije ograničen, s tim što kartični sistemi u svojim pravilima rada utvrđuju taj maksimum. Sa druge strane, trgovci mogu da odrede i niži iznos gotovine koji se može podići na ovaj način, ali su obavezni da o tome obaveste potrošača, odgovara Jovičić Andrija iz Privrednog savetnika.
Pitajte Đuru
izmestanje_okretnice_autobusa_u_nemanjinoj
Pitanje:Slušalac Slavoljub pita, da li je u planu izmeštanje okretnice autobusa 51 i ostalih, kod nekadašnjeg bioskopa "Partizan" u Nemanjinoj, tj. Savskoj? ceo tekst
obilaznica_kod_batajnice
Pitanje: Zna li se zašto se stalo sa radovima na isključenju za Batajnicu? Petlja nije završena ni posle četiri godine. Radnika na gradilištu nema, pa ceo tekst
cash_back_usluga
Pitanje: Mislim da sam skoro negde pročitao, da je moguće tražiti u trgovinskim radnjama, da prilikom kupovine karticom upišu veći iznos, a razliku ceo tekst
kanalizacija_u_ostruznici
Pitanje: Poštovani, Slušamo Vaš radio često na poslu, slušam i razna pitanja i nedoumice koje pokušavate da rešite, pa rekoh zašto da ne, pitaću i ja! ceo tekst
gradjevinski_materijal_za_izbegla_lica
Pitanje: Slušalac Rodoljub je izbeglica iz BiH. Prošle godine su dobili ugovore o pomoći u građevinskom materijalu za završetak stambenih objekata. Sem ceo tekst
stanje_granicnih_prelaza
Pitanje: Kada će srpski granični prelazi biti sređeni/rekonstruisani? Zašto ne postoji signalizacija koja radi i koja bi obaveštavala koja kućica je u ceo tekst